U Srbiji ima 4.700 sela, od toga 1.700 nestaje, a u hiljadu živi manje od 100 stanovnika. Dok država najavljuje formiranje nacionalnog "Tima za spas sela", postavlja se pitanje da li je uopšte moguće u tako teškim okolnostima oživeti srpsko selo.
Ministar Milan Krkobabić rekao je da je problem izumiranja sela globalni i nešto što je ralnost i u Srbiji.
"Puno problema proizlazi iz toga što se nismo suočili sa realnošću na vreme. Pražnjenje sela otvara novi problem. Zato moramo da delujemo", naveo je Krkobabić i najavio tim sa predstavnicima Srpske akademije nauka i umetnosti na čelu.
Prema njegovim rečima, za ovu akciju potreban je snažan vetar u leđa, autoriteti, tim kojem ćemo svi poverovati.
Krkobabić kaže da će u "Timu za spas sela", pored predstavnika SANU, biti i predstavnici vlasti, kao i lokalne vlasti, koji će snimiti situaciju i definisati problem.
Ministar je rekao da je neophodno da stanovnici sela izbegnu makaze nakupaca, da mogu proizvod da proizvedu i naplate.
"Čovek na selu želi da ima i školu i zadrugu i crkvu. U selima ima 260.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih žena. Sve mora da ide u tom pravcu da nemamo građane prvog i drugog reda", kaže Krkobabić i dodaje da će tim početi sa radom sledećeg meseca.
Kako je istakao, u ovoj oblasti moramo biti jedinstveni i ovog puta ne možemo da imamo opoziciju.
Krkobabić je naveo primer Trgovišta, gde u tri sela već nema nijednog stanovnika, a da li će se neko vratiti, zavisi od uslova.
Ministar je izneo ideju da se sela sa deset, 20 ili 30 stanovnika izmeste i naprave "agrarni gradići".
Prema podacima Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na seoskom području u Srbiji živi 250.000 neoženjenih muškaraca mlađih od 50 godina. Najviše neženja je u okolini Kraljeva, Negotina i Crne Trave. U Kraljevu je skoro trećina muškaraca neoženjena.
U protekle tri decenije u selima na obrncima planine Troglav u blizini Kraljeva više od dve stotine domova je ugašeno. Seoske škole se zatvaraju a mladi odlaze. Izveštaji Odbora za selo SANU i podaci Crkvene opštine za ovo područje se podudaraju.
„Imamo 127 sahrana u toku godine, a 56 krštenja, u tri parohije i 28 ili 29 venčanja”, ističe protojerej Ljubinko Kostić, starešina Crkvene opštine Mataruška banja.
Svaki treći muškarac u Kraljevu je neoženjen. U proseku ima oko 30 godina i živi sa roditeljima.
Neženje u Kraljevu tvrde da u bračnu zajednicu ne stupaju iz ekonomskih razloga i zbog toga što, posebno na seoskom području, nema devojaka za udaju. To nije sasvim tačno, jer je prema zvaničnim podacima svaka peta Kraljevčanka neudata.
Čak i nakon višegodišnje veze, parovi se teško odlučuju na venčanje jer nisu dovoljno spremni za zajednički život i neka odricanja.
„Brak se sklapa sve kasnije”, kaže Jasmina Savić, načelnica Odeljenja statistike u Kraljevu. „U 2017. godini prosečna starost muškarca pri sklapanju prvog braka je 31 godina a žena 28 godina.”
Mladi moraju da promene odnos prema braku kao instituciji, smatra protojerej Ljubinko:
„Osnovni zadatak Crkve i, smatramo, celoga našeg društva, zajednice u kojoj živimo, jeste da pozivamo na obnavljanje života, na rađanje. Ako nas ima onda ćemo imati pravo na budućnost.”
U našoj kulturi brak je dominantan okvir za zasnivanje porodice i rađanje dece, odnosno, obnavljanje stanovništva.
Ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine za "Blic".
Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana (MHE) na Staroj planini, a planirano je čak 58, može da ugrozi ne samo reke u tom zaštićenom biseru prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci. S tim se slažu i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Reka Dubočica (Bresnik)
- Kada su u pitanju derivacione hidroelektrane, kompletna količina vode iz reka, osim biološkog minimuma koji se definiše statističkim metodama, sprovodi se cevima u dužini od nekoliko kilometara, čime se uništava kompletna reka - navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Na pitanje da li postoji studija o opravdanosti korišćenja mini-hidroelektrana u proizvodnji struje u Srbiji s analizom uticaja na životnu sredinu, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da ne raspolažu takvom studijom, ali da nije isključeno da su se time bavile institucije iz elektroenergetskog sektora.
Nedavno je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao da su "MHE devastiranje životne sredine i uništavanje biodiverziteta u sredinama gde se naprave". Najavio je i da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju MHE u zaštićenim sredinama.
O pogubnosti MHE javnost su upozorili i četvorica dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja.
Kako navode, "posebno je zabrinjavajuća i neprihvatljiva aktivnost u vezi s korišćenjem prostora na području Parka prirode 'Stara planina' sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću pastrmskih riba kao i brojnih grupa biljaka i životinja koje predstavaljaju opšte dobro za lokalno stanovništvo i sve građane naše zemlje".
- Pored toga, planirana gradnja 58 MHE na području Stare planine ugožava tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina - navode oni.
Stručnjaci kažu da je "Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kad su u pitanju domicilne površinske vode, da je vodno bogatstvo dodatno pod velikim negativnim uticajima zagađivača, te da masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno". Oni navode da se može naći prihvatljivije rešenje od izgradnje MHE u sklopu ekosistema koji su značajni s aspekta životne sredine, pogotovo što su MHE više nego skromni proizvođači energije.
Jošanička Banja
- Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata (prema postojećem katastru), bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeno navredniji brdsko-planinski vodotokovi, uz narušavanje predela, bio i geo diverziteta - navode dekani.
Nema alternative čistoj vodi
Dekani potpisnici apela navode da "danas postoje mnogo isplativije i efikasnije, a u smislu očuvanja prostora i životne sredine održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, geotermalna…)". Kako dodaju, nasuprot tome alternativa čistoj vodi ne postoji i bez nje život nije moguć.
EPS: Otkupljujemo po zakonu
U Elektroprivredi Srbije, na čijem čelu je direktor Milorad Grčić, kažu da cenu tarifa za povlašćene proizvođače iz obnovljivih izvora energije određuje Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno Vlada. Dodaju da je EPS, u skladu sa zakonom i uredbama, u obavezi da otkupi sve količine od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora.
- Proizvodnja MHE koje rade u okviru sistema JP EPS u 2017. bila je 40 miliona kilovat-časova, a ukupna proizvodnja električne energije u okviru sistema JP EPS u 2017. bila je 34 milijarde kilovat-časova, navode u EPS-u
Žalba stigla do EU i Uneska
Posledice izgradnje derivacionih MHE su potpuni nestanak planinskih reka i sveg živog sveta u njima, ali i pretnja Pirotu da će ostati bez vodosnabdevanja, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare Planine (ORSP).
Aleksandar Jovanović Ćuta
Jovanović kaže da su "u ofanzivi prema nadležnim instutucijama u Srbiji", ali da su alarmirali i međunarodne institucije i organizacije.
- U kontaktu smo s Evropskim parlamentom u kom je postavljeno pitanje izgradnje MHE na Staroj planini. Takođe, u kontaktu smo i s ostalim svetskim organizacijama za zaštitu prirode kao što je "River Watch", a pokrenuli smo i peticiju kod Uneska - kaže Jovanović.
