Izgradnja malih hidroelektrana (MHE) u Srbiji je, kako se ispostavilo, u velikom broju slučajeva suprotnost svojoj svrsi – umesto proizvodnje električne energije uz minimalno ugrožavanje prirode, one i te kako loše utiču na reke i živi svet u njoj, a investitori namerno zanemaruju mišljenja stručnjaka.
Sve to se dešava zbog loših zakonskih rešenja, nepostojanja preciznih kriterijuma i očite inertnosti nadležnih institucja, a sve na štetu prirode i stanovnika područja na kojima se MHE grade. Da je zaštita životne sredine u tom procesu zapravo na poslednjem mestu pokazuju podaci do kojih je došao Insajder, a prema kojima je čak sedam mini hidroelektrana u Opštini Raška izgrađeno bez mišljenja Zavoda za zaštitu prirode. Za jednu je čak, kako je utvrdio Insajder, dato negativno mišljenje, ali to nadležne institucije nije sprečilo da investitoru izdaju sve neophodne dozvole za rad.
Ignorisanje i zaobilaženje mišljenja institucija kao što je Zavod za zaštitu prirode investitorima su omogućile nejasne procedure. U nizu dozvola koje je potrebno prikupiti, one koje se odnose na zaštitu životne sredine, kako se ispostavilo, najmanje su važne, i taj nedostatak u procedurama i te kako se zloupotrebljava. Prema istraživanju Insajdera, sedam investitora malih hidroelektrana (MHE) u Ppštini Raška nije zatražilo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode o izgradnji MHE i njihovom uticaju na četiri reke u toj opštini.
S druge strane, tu je i slučaj MHE „Županj“, za koju je investitor zatražio mišljenje Zavoda – ali je ono bilo izričito negativno.
Bez obzira na sve ovo, sve hidroelektrane su izgrađene i imaju status povlašćenog proizvođača električne energije. Taj status im je omogućio da od države, odnosno JP Elektroprivreda Srbije (EPS), naplate milione evra za prethodne četiri godine.
Novinari Insajdera tražili su od Zavoda za zaštitu prirode, a na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, mišljenja koje je Zavod izdao za izgradnju malih hidroelektrana na rekama Jošanici, Samokovskoj, Gobeljskoj i Radošićskoj u Opštini Raška.
Iz dokumenata koji su nam dostavljeni može se videti da je za MHE „Županj“ Zavod izdao izričito negativno mišljenje, a da za izgradnju malih hidroelektrana „Belci“, „Kašići“, „Velež“, Velež 1“, „Klupci“, „Šutanovina“ i „Radošićska reka“ nije izdat ni jedan dokument.
To znači da investitori nisu ni tražili mišljenje Zavoda o izgradnji MHE i njihovom uticaju na prirodu, kao ni uslove zaštite prirode koje je potrebno ispuniti. Na porazne efekte ovakvog ponašanja investitora i nadležnih institucija ukazli su stanovnici pojedinih područja u kojima su izgrađene mini hidroelektrane, koji su se žalili da više nema vode u reci i da ribnjaci ne mogu da im opstanu.
„Gradnja MHE ’Županj’ bi značajno opteretila prirodu“
Povodom izgradnje male hidroelektrane “Županj” Zavod za zaštitu prirode je još u julu 2010. godine izdao negativno mišljenje. U dokumentu koji je dostavljen novinarima Insajdera po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja između ostalog se navodi sledeće:
“Zavod smatra da bi gradnja MHE ‘Županj’, zajedno sa još tri MHE na reci Jošanici čija je realizacija u toku, značajno opteretila prirodu i životnu sredinu, kao i hidrološki režim i rasprostranjene ekosisteme Jošaničke reke”.
Dalje se navodi i da s obzirom na to da je potrebno izvesti značajan obim radova na stabilizaciji obala rečnog korita i prevenciji stabilnosti lokalnog puta na nekoliko deonica, Zavod smatra da bi se tako narušio predeoni lik i pejzažne odlike prostora koji obezbeđuje prepoznatljive karakteristike banjskog mesta - Jošaničke banje.
“MHE ‘Županj’ bi tako svojim konceptom i objektima ugrozila ekološku podnošljivost područja, zbog čega Zavod ne bi mogao da se saglasi sa uspostavljanjem ove male hidroelektrane”, izričito stoji u mišljenju Zavoda.
Uprkos tome, investitor je dobio sve neophodne dozvole. Kako se MHE „Županj“ nalazi na obodu Nacionalnog parka, lokacijsku i građevinsku dozvolu nije izdalo Ministarstvo građevinarstva, već lokalna samouprava. Zanimljivo je i da MHE „Županj“ nema energetsku dozvolu, ali ima status povlašćenog proizvođača struje.
Stručni nadzor Zavoda i „samovolja pojedinih investitora“
Na zahtev članice nekadašnjeg Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje Jelene Drmanjac Zavod za zaštitu prirode izašao je na teren krajem 2013. i izvršio stručni nadzor na delu Jošaničke reke zbog "prekomernih radova na izgradnji MHE". Nakon nadzora, u izveštaju koji je napravljen 2014. godine, između ostalog je navedeno da je prilikom postavljanja cevovoda došlo do uništavanja termomineralnog izvora ’Slanci’, koji je pri obilasku pokazivao temperaturu mnogo veću nego što je temperatura vode i vazduha.
Zavod je naglasio i da smatra da preduzete aktivnosti i stanje prirode na delu vodotoka reke Jošanice ukazuju „na samovolju pojedinih investitora“, kao i „ozbiljno ugrožavanje rečnog korita“.
Nesavesnost investitora je utoliko veća ako znamo da je Jošanička reka stanište zaštićenih vrsta - potočne pastrmke, potočne mrene, klena, krkuše i dvoprugaste uklije i strogo zaštićene vrste – zlatnog vijuna, kako je istakao Zavod.
“Na osnovu izvršenog stručnog nadzora može se zaključiti da je izvršenim radovima i aktivnostima u toku došlo do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Jošaničke reke u većoj meri i na širem prostoru”, zaključuje Zavod.
Ovi nalazi dostavljeni su tadašnjem Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkoj direkciji za vode, JP Nacionalni park Kopaonik i opštini Raška.
Bez obzira na to, male hidroelektrane na reci Jošanici ne samo da su izgrađene, već su u međuvremenu dobile i status povlašćenih proizvođača električne energije.
Ovaj status im daje Ministarstvo rudarstva i energetike, a on im omogućava da imaju prioritet na tržištu energije u odnosu na druge proizvođače. Struju koju oni proizvedu EPS plaća po višoj ceni jer proizvedena iz obnovljivih izvora energije.
O kolikom iznosima je reč vidi se iz izveštaja EPS-a za poslednje četiri godine.
Tako je MHE „Županj“ za 2015, 2016. i 2017. godinu dobila nešto više od milion evra.
Zavod je naglasio i da smatra da preduzete aktivnosti i stanje prirode na delu vodotoka reke Jošanice ukazuju „na samovolju pojedinih investitora“, kao i „ozbiljno ugrožavanje rečnog korita“.
Nesavesnost investitora je utoliko veća ako znamo da je Jošanička reka stanište zaštićenih vrsta - potočne pastrmke, potočne mrene, klena, krkuše i dvoprugaste uklije i strogo zaštićene vrste – zlatnog vijuna, kako je istakao Zavod.
“Na osnovu izvršenog stručnog nadzora može se zaključiti da je izvršenim radovima i aktivnostima u toku došlo do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Jošaničke reke u većoj meri i na širem prostoru”, zaključuje Zavod.
Ovi nalazi dostavljeni su tadašnjem Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkoj direkciji za vode, JP Nacionalni park Kopaonik i opštini Raška.
Bez obzira na to, male hidroelektrane na reci Jošanici ne samo da su izgrađene, već su u međuvremenu dobile i status povlašćenih proizvođača električne energije.
Ovaj status im daje Ministarstvo rudarstva i energetike, a on im omogućava da imaju prioritet na tržištu energije u odnosu na druge proizvođače. Struju koju oni proizvedu EPS plaća po višoj ceni jer proizvedena iz obnovljivih izvora energije.
O kolikom iznosima je reč vidi se iz izveštaja EPS-a za poslednje četiri godine.
Tako je MHE „Županj“ za 2015, 2016. i 2017. godinu dobila nešto više od milion evra.
MHE „Belci“ donela je investitoru duplo više novca – čak 2,1 milion evra dok je
MHE „Velež“ u poslednjih pet godine naplatila ukupno 940.000 evra.
MHE „Šutanovina“ je u 2016. i 2017. godini proizvela „zelenih kilovata“ za oko 370.000 evra, a MHE „Kašići“ samo u 2017. godini za oko 185.000 evra.
„Klupci“ su investitoru doneli za pet godina oko 90 hiljada evra, a MHE „Radošićska reka“ 44.000 evra.
Ministarstvo: Podsticaji zbog obaveze prema EU
Na sajtu Ministarstva energetike navodi se da je Srbija, s obzirom na to da je potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice zemalјa jugoistočne Evrope i Evropske unije (EU) obavezna da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvede iz obnovljivih izvora energije.
„Da bi se to postiglo moraju se primeniti određene mere podsticaja kojima bi se podstakle investicije u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije“, navodi Ministarstvo.
Izvor: Insajder
