CELO SELO JEFTINIJE OD STANA U BEOGRADU!?

Tuga: Hektar plodne zemlje oko Leskovca košta do 1.000 evra, a oko Bojnika od 40 do 100 evra, dok se kuća s okućnicom u okolini Grdelice može kupiti za 5.000 evra

Verovali ili ne, za 200.000 evra, koliko u centru Beograda košta jedan prosečan stan od 70 kvadrata, možete da kupite celo selo u blizini Leskovca, tri do četiri sela iznad Lebana ili deset do petnaest sela ispod Radan planine!

Jer dok hektar plodne zemlje u Vojvodini košta i do 10.000 evra, u selima u blizini Leskovca se kreće do 1.000, a oko Bojnika se prodaje i za 100 evra. Najskuplje oranice su u okolini Stajkovca, ali samo one „sigurne“, koje su već pod plastenicima i duplo su skuplje nego u ostalim delovima leskovačkog kraja.

- Cena obradivih površina je drastično pala. Često kupce više košta prenos kod notara nego sama zemlja koju su kupili - komentariše Ljubiša Nikolić, agent za nekretnine iz Leskovca.

Interesantno je da leskovački poljoprivrednici zemlju ne cene po kvalitetu, već po lokalitetu na kojem se nalazi.

- Tako jedan ar u naseljima Ančiki i Bobište, delu Vaskovog naselja, ili u Vinarcu, Stopanju i Sinkovcu kreće se do 100 evra. Naravno, zavisi i koja je klasa zemljišta, da li je pored reke, da li je obrađivana ili ne. Sve što je udaljenije, poput Navalina, Zagužana i sličnih lokacija, tu se ar kreće od 40 do 60 evra. Ako kupujete zemlju u Bojniku, više će da vas košta notar nego sama zemlja - tvrdi Nikolić.

I nekretnine s okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju se za bagatelu. Tako, na primer, hektar zemlje u okolini Vranja košta 1.500 evra.

I pored niske cene, promet nekretnina na selu poslednjih nekoliko godina opao je za trećinu, pa se solidno očuvana kuća sa okućnicom u okolini Grdelice može kupiti za 5.000 evra. Ovo važi za kuće koje su relativno blizu glavnih saobraćajnica, dok za one u malo udaljenijim krajevima niko i ne pita. Svaka druga kuća u selima poput Dadinca, Brze i Kozara sada je napuštena i prepuštena zubu vremena.

Još niže cene su u selima pustorečkog kraja, konkretnije u selima opštine Bojnik koja gravitiraju ka Radan planini, gde srpske i lokalne vlasti decenijama najavljuju razvoj planinskog i seoskog turizma, ali sve ostaje samo na najavama.

- Sve što je vredelo od mog imanja: kuća okružena voćnjacima, njive i livade, jeste zapravo pet hektara pod šumom, koju sam tokom decenija posekao i prodao kako bih iškolovao sina i ćerku. Deca su završila fakultete, sin se odselio u inostranstvo, a ćerka u Beograd. Supruga i ja smo se preselili u Leskovac, ostarili smo, pa je sve zapustelo. Verujte, sve bih prodao za 2.000 evra samo kada bih našao kupca, ali kupaca nema - priča za Kurir Dragan Radovanović iz podradanskog sela Ivanje.

Sela su počela da propadaju krajem 60-ih godina prošlog veka naglim razvojem industrije po gradovima i otvaranjem Nemačke za srpske i turske gastarbajtere. Danas, tamo gde su bila plodna polja, rodni voćnjaci, dvorišta puna dece - raste korov.

- Sinko, ovde je bila šuma i ostaće šuma. Gledaj ono brdo gore. Pre 40 godina, to je bila golet puna stoke. Nigde hlada. A danas je to brdo puno šume, toliko velike da imam utisak da mi ulazi u kuću - priča starac, jedan od šest stanovnika sela Sekicol, gledajući na brdo Zmijin kamen preko potoka.

Izvor: Kurir

U SRBIJI NIKAD MANJE STANOVNIKA (VIDEO)

Trenutno na svetu živi 705 miliona ljudi starijih od 65 godina i oko 680 miliona dece do četiri godine života. Istraživanje UN pokazalo je da se životni vek stanovnika Zemlje produžio, ali i da se ne rađa dovoljno dece.

U Srbiji nikada nije živelo manje stanovnika nego danas, podaci pokazuju i to da oni nikad nisu bili stariji. Prosečna starost stanovništva je 43 godine.

"Srbija se nalazi u samom vrhu u grupi zemalja sa najstarijom starosnom strukturom stanovništva. Što se tiče podataka 2017. godine recimo udeo populacije starijih 65 i više godina u Srbiji je bio 19.63 odsto i za cela dva procentna poena je povećan u odnosu na podatak iz 2011. godine", rekla je Sanja Jankelić iz sektora za statistiku. 

Kada su brojke iz porodilišta u pitanju, u Srbiji su prošle godine rođene 64.894 bebe – samo 160 više nego pre tri godine, kada je u matične knjige rođenih upisano najmanje dece od početka 20. veka. Međutim, u polovini zemalja na svetu i dalje se ne rađa dovoljno beba da bi ta društva rasla.

"Pojedinac mora naći u sebi motiv da kroz roditeljski nagon i njegovo ostvarivanje, kroz popravljanje i lični doprinos uslovima u kojima radi, kroz veće zadovoljstvo u porodici i na radnom mestu stvori uslove da nas bude više", istakla je ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Podatak da se u Japanu u jednom danu kupi više pelena za stare osobe, nego za bebe, pokazuje da je ovo globalni problem. 

"Sva očekivanja demografske projekcije o kretanju stanovništva govore da će se ovaj trend starenja stanovništva nastaviti, odnosno da očekujemo i dalje kontinuirani porast udela starih od 65 i više godina", dodaje Sanja Jankelić.

Ističe da demografsko starenje stanovništva ima čitav niz društveno ekonomskih implikacija, pre svega kontinuirani porast broja penzionera.

Italija, Nemačka i Grčka vode istu bitku. Prosečna starost u ovim zemljama je 45 odnosno 46 godina. Dobar primer mogle bi da budu Irska i Island koje imaju veći udeo mlađih do 15 godina, ali i Turska gde je prosečna starost 31 godina.

Izvor: RTS