PREKO REKE BREVINE

Kratko rastojanje, ne duže od kilometra, deli Goliju od Radočela. Iz sela Rudno silazi put ka selu Kamenska, preko reke Brevine. Vijugave, vrbom obrasle obale reke, prirodna su granica izmedju Golije i Radočela.

Ispod Rudna, izvidjači iz Kragujevca održavaju mali kamp na samoj obali reke. Drveni mostić,sto za radoznale izvidjače, obeležja za snalaženje u prostoru, jarbol za zastavu , drvena kućica i hladna voda izvora preko puta, su sve što čini kamp. lnfrastruktura koju je napravio čovek.

Debelu hladovinu stoletnih jela, zeleni tepih od mahovine i bistru hladnu vodu reke podarila je majka priroda.

Sa desne strane reke, razasuto po kamenitim obroncim, opstaje selo Kamenska. Nekoliko vremešnih kuća, sa kamenim temeljima i drvenim zidovima prkosi zaboravu. I njihovi vlasnici su ostarili, mladi se ovde ne zadržavaju.

Put prema Radočelu ide baš kroz selo. Nema kome dobar dan da se nazove.

Ali priroda oko Kamenske je nesvakidašnja.Neobične figure starih bukovih stabala u šumi kroz koju vodi staza, zaustavljaju dah. U ovom parčetu prirode vlada apsolutni mir. Ovde se obavezno zaustavljamo, pravimo pauzu i tražimo najneobičnije figure za fotografisanje.

Radočelo je planina bogata vodom. Kroz svaki proplanak protiče neki potočić. Gde ima vode tu su i orhideje, moje omiljene biljke. Plavocvet, barska nana, kantarion i vilino sito krase ove proplanke. Oboreno stablo bukve zaposele su pečurke. Na jednom posebnom mestu, zvanom Dugi Laz, pravimo pauzu. Nekada je ovo bilo selo, a sada samo podsetnik prošlosti.

Mala kućica od drveta ,izvor vode ispod ogromne bukve, okačen gunj o klin ispred vrata, kao da će neko svakog časa doći. Slika srpskog zaborava. Ovde su samo puhovi starosedeoci.

Puca pogleda sa Radočela na sve četiri strane sveta. Slika lepote. Kada napunim baterije i dobro se odmorim, treba se vratiti nazad. Naberem pune ruke hajdučice i kantariona, zedenem za uvo stučak majčine dusice i obećam u sebi da ću se opet vratiti ovde.

Pregazite bar jednom Radočelo da upoznate pravu slobodu u prirodi, a bez mnogo napora.

PUTOPISI IZ ZABORAVA za Studenica Online

Autor: Svetlana Krdžić - PSK Železničar Kraljevo

NAJLEPŠE SU ZORE NAD MOJOM STUDENICOM

Najlepše su zore, nad mojom Studenicom, kada se budi svaki list na vetru, i treperi svojom lepotom pleni Borova šuma i daje čistotu i opojni miris svežeg Bora koji mami i opija svojom lepotom,dišemo punim plućima u unosimo u sebe svu lepotu i toplinu Borove šume i odmaramo dušu i srce, i svoje oči gledajući i diveći se manastiru Studenici, kako ponosno prkosi vremenu i sjaji neverovatnom lepotom i otmenošću, budi u našim dušama neverovatnu lepotu i sreću, jer smo opijeni lepotom i svetošću tako velike svetinje, kao što je manastir Studenica.

Srećni smo i imamo u srcu veliku blagodet, kada se približavamo manastiru Studenici, kada ulazimo u tako veliku svetinju i približavamo se Bogu, sa ogromnim strahopoštovanjem prilazimo svetinji i molimo se za zdravlje i pokoj duše naših najmilijih rodjaka, i u tišini manastira Studenice osećamo neverovatan mir, i spokojstvo svoje duše,osećamo da smo se približili jako Bogu i postajemo i mi deo manastira Studenice, postajemo deo crkve, postajemo i mi manastir Studenica, jer Bog je u nama, u našoj duši u našim srcima, mi smo Bog, jer Bog je u nama. Najlepše su zore i svitanja , iznad manastira Studenice, kada se Sunce kupa sa zorom.

Autor: Dragana Radenković

NOVI PROPISI ZA VIŠE BEBA, VEĆA PRAVA ZA MAJKE SA SELA (VIDEO)

Majke koje žive na selu i rade u poljoprivredi do sada nisu imale nadoknadu za vreme porodiljskog bolovanja i druga prava koja imaju zaposlene majke u Srbiji. Novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom trebalo bi to da promeni i izjednači ih sa zaposlenim majkama. Osim toga ovaj propis doneće i znatno veće naknade za rađanje dece.

Od kada je svanulo Veronika Tomić je na nogama. Nakon što zbrine stoku, skuva ručak, pospremi kuću, čeka je troje dece da im se posveti. Tako, kaže, puni baterije za naporan rad.

"Odricanja su ogromna, nema odmora, nema bolesti, nema praznika. Podela poslova ne postoji, nema muških i ženskih poslova, svi radimo sve", kaže Veronika.

Žene koje rade na selu uglavnom su, pokazuje praksa, više nego u gradovima, ekonomski zavisne od mušakarca. Tu sliku poljoprivrednica treba da promeni novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

"Sada svaka osiguranica, dakle ona koja je u poljoprivrednom domaćinstvu a najmanje je dve godine pre porođaja imala zdravstveno osiguranje, ona stiče potpuno ista prava kao žena koja radi u privrednom subjektu u javnoj instituciji. Izuzetno je značajno i to da je obuhvat žena do kojih dolaze finansijska sredstva veći. To su pre svega one žene koje rade privremene i povremene poslove najmanje 18 meseci, žene koje su angažovane ugovorom o delu – one se potpuno izjednačavaju sa onim ženama, onim majkama koje su zapravo u stalnom radnom odnosu", objašnjava ministarka bez portfelja zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović.

Osim toga, demografi savetuju – kako bi se podstakao natalitet treba da se povećaju finansijska sredstva pri rođenju deteta.

Novi propisi predviđaju: Porodice bi od sledeće godine trebalo da dobiju jednokratnu pomoć za prvo dete od 100.000 dinara. Prema najavama, povećaće se dodaci i za drugo, treće i četvrto dete. Udruženje "Roditelj" imalo je i svoje predloge.

"Za drugo i treće dete nije mnogo podignut limit. Tu je, međutim, jedan od problema na koji smo mi ukazivali, ali nije usvojeno – da se za drugo i treće dete isplaćuju u 12 rata, a ne 24 zato što kada to podelite na 12 rat,a ta mesečna rata ima smisla za sve one potrebe majke kada se porodi, kada dođe dete u kuću", rekla je Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".

Umesto povraćaja PDV-a, novim zakonom predviđena je jednokratna naknada svakom novorođenčetu od 5.000 dinara. Nadležni smatraju da je to rešenje pravičnije nego povraćaj PDV-a.

"Samo oni roditelji koji su se prosto snašli, imali vremena da prikupe račune, da sačekaju malo po redovima, dobijali su povraćaj novca. Sada u ovoj situaciji prosek od ukupne sume novca koja je na raspolaganju biće oko 5.000 dinara za svaku bebu i mislimo zaista da je to neuporedivo korektnije", ističe ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Da se o Zakonu, na Vladi, izjasne resorni ministri očekuje se za nekoliko nedelja, da ga brane pred poslanicima do kraja godine. Od 2018. trebalo bi da se primenjuje.

Izvor: RTS