недеља, 26. мај 2019.

U SRBIJI NIKAD MANJE STANOVNIKA (VIDEO)

Trenutno na svetu živi 705 miliona ljudi starijih od 65 godina i oko 680 miliona dece do četiri godine života. Istraživanje UN pokazalo je da se životni vek stanovnika Zemlje produžio, ali i da se ne rađa dovoljno dece.

U Srbiji nikada nije živelo manje stanovnika nego danas, podaci pokazuju i to da oni nikad nisu bili stariji. Prosečna starost stanovništva je 43 godine.


"Srbija se nalazi u samom vrhu u grupi zemalja sa najstarijom starosnom strukturom stanovništva. Što se tiče podataka 2017. godine recimo udeo populacije starijih 65 i više godina u Srbiji je bio 19.63 odsto i za cela dva procentna poena je povećan u odnosu na podatak iz 2011. godine", rekla je Sanja Jankelić iz sektora za statistiku. 

Kada su brojke iz porodilišta u pitanju, u Srbiji su prošle godine rođene 64.894 bebe – samo 160 više nego pre tri godine, kada je u matične knjige rođenih upisano najmanje dece od početka 20. veka. Međutim, u polovini zemalja na svetu i dalje se ne rađa dovoljno beba da bi ta društva rasla.

"Pojedinac mora naći u sebi motiv da kroz roditeljski nagon i njegovo ostvarivanje, kroz popravljanje i lični doprinos uslovima u kojima radi, kroz veće zadovoljstvo u porodici i na radnom mestu stvori uslove da nas bude više", istakla je ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Podatak da se u Japanu u jednom danu kupi više pelena za stare osobe, nego za bebe, pokazuje da je ovo globalni problem. 

"Sva očekivanja demografske projekcije o kretanju stanovništva govore da će se ovaj trend starenja stanovništva nastaviti, odnosno da očekujemo i dalje kontinuirani porast udela starih od 65 i više godina", dodaje Sanja Jankelić.

Ističe da demografsko starenje stanovništva ima čitav niz društveno ekonomskih implikacija, pre svega kontinuirani porast broja penzionera.

Italija, Nemačka i Grčka vode istu bitku. Prosečna starost u ovim zemljama je 45 odnosno 46 godina. Dobar primer mogle bi da budu Irska i Island koje imaju veći udeo mlađih do 15 godina, ali i Turska gde je prosečna starost 31 godina.
Izvor: RTS

четвртак, 07. март 2019.

ŠTA RADITI SA SELOM?

Najkraći put do uništenja jedne zemlje je izumiranje sela i uništavanje agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Mnogo se samo govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji ne postoji nijedno selo. U njemu piše da su sve su to naseljena mesta, a ima ih oko 4.700?! U 86 odsto tih mesta broj stanovnika opada. Od tog broja 1.200, ili svako četvrto, je u fazi nestajanja. U 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. Zračak nade i svetlo na kraju tunela za opstanak sela i ostanak u njima vidi se u akciji „500 zadruga u 500 sela” i formiranju Nacionalnog tima za spas sela. To je i spas Srbije.



Akciju vode Ministarstvo za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo SANU. Od njenog pokretanja, 2017. godine, sve donedavno, osnovano je oko 350 novih zadruga. Tako je 95 zadruga dobilo blizu milijardu dinara bespovratnog novca. On će da pomogne otvaranje isto toliko malih zadružnih preduzeća. U tekstu „Ključ je u zadrugama”, objavljenom u „Pogledima” 19. februara, u delu u kojem se govori kako bi država mogla da pomogne zadrugama kroz kredite i na druge načine, omaškom sam izostavio da je to projekat dr Slavice Korać. O tome je ona govorila prilikom otvaranja Sajma opreme za voće i povrće, u Beogradu, od 13.do 16.septembra 2017. godine .

Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko-planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život. Srbija se nalazi među demografski najstarijim zemljama u Evropi. U njoj godišnje umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 beba. To je na nivou Prvog svetskog rata. A sela su nekad bila glavna baza za demografski rast.

Pet stotina sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, a u 1.000 sela nema ni prodavnice. U selima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, u 230 ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine nema ni ambulante, a dosta sela nema ni banku ni bankomat... Dakle, u Srbiji nisu zapostavljena samo sela, nego celo ruralno područje. I dok nam sela nestaju i propadaju, na tržištu nezaposlenih je oko 30.000 poljoprivrednih stručnjaka.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan. Za poslednje tri decenije rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto. Zahvaljujući bogu, rast u 2018. godini bio je oko 15,7 odsto. Zato sad imamo rod od blizu sedam miliona tona kukuruza i oko tri miliona tona pšenice. Viškove ćemo izvoziti i hvaliti se tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovljenike – oko 400.000 komada godišnje i više desetina hiljada tona mesa treće kategorije.

Na 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je oko 1.000 dolara. Zašto nije bar 5.000 dolara? Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 tona i trošili po stanovniku 65 kilograma. Da bismo se vratili u tu prošlost kada smo iz SFRJ izvozili 54.500 tona „bebi bifa” godišnje (30.000 tona iz Srbije) potrebna je nova agrarna i socijalna reforma.










Autor: Branislav Gulan (Publicista i analitičar)


Izvor: Politika

петак, 22. фебруар 2019.

TREĆINA REGISTROVANIH ONLINE MEDIJA U SRBIJI NIJE AKTIVNA

U Srbiji postoji 593 registrovana digitalna medija, od čega je oko 200 neaktivno, pokazuje istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije uz podršku Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Sindikat novinara Srbije je saopštio da je poslao upitnik na 593 adrese, od čega je stiglo svega 64 odgovora.

Prema Registru medija koji se vodi u okviru Agencije za privredne registre, broj registrovanih medija u Srbiji je u poslednje dve godine porastao sa 1.900 na 2.500, čemu su najviše doprineli upravo digitalni mediji.

SINOS u saopštenju ističe da zbog brzine nastajanja i nestajanja onlajn medija i malog broja zaposlenih novinara, veliki broj veb adresa iz Registra ne postoji.

Najveći problemi digitalnih medija su nepostojanje ugovora, niske plate, nedefinisano radno vreme i netransparentno vlasništvo, navodi se među rezultatima ovog istraživanja.

Izvor: Danas