четвртак, 07. март 2019.

ŠTA RADITI SA SELOM?

Najkraći put do uništenja jedne zemlje je izumiranje sela i uništavanje agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Mnogo se samo govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji ne postoji nijedno selo. U njemu piše da su sve su to naseljena mesta, a ima ih oko 4.700?! U 86 odsto tih mesta broj stanovnika opada. Od tog broja 1.200, ili svako četvrto, je u fazi nestajanja. U 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. Zračak nade i svetlo na kraju tunela za opstanak sela i ostanak u njima vidi se u akciji „500 zadruga u 500 sela” i formiranju Nacionalnog tima za spas sela. To je i spas Srbije.



Akciju vode Ministarstvo za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo SANU. Od njenog pokretanja, 2017. godine, sve donedavno, osnovano je oko 350 novih zadruga. Tako je 95 zadruga dobilo blizu milijardu dinara bespovratnog novca. On će da pomogne otvaranje isto toliko malih zadružnih preduzeća. U tekstu „Ključ je u zadrugama”, objavljenom u „Pogledima” 19. februara, u delu u kojem se govori kako bi država mogla da pomogne zadrugama kroz kredite i na druge načine, omaškom sam izostavio da je to projekat dr Slavice Korać. O tome je ona govorila prilikom otvaranja Sajma opreme za voće i povrće, u Beogradu, od 13.do 16.septembra 2017. godine .

Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko-planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život. Srbija se nalazi među demografski najstarijim zemljama u Evropi. U njoj godišnje umre oko 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 beba. To je na nivou Prvog svetskog rata. A sela su nekad bila glavna baza za demografski rast.

Pet stotina sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, a u 1.000 sela nema ni prodavnice. U selima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, u 230 ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine nema ni ambulante, a dosta sela nema ni banku ni bankomat... Dakle, u Srbiji nisu zapostavljena samo sela, nego celo ruralno područje. I dok nam sela nestaju i propadaju, na tržištu nezaposlenih je oko 30.000 poljoprivrednih stručnjaka.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan. Za poslednje tri decenije rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto. Zahvaljujući bogu, rast u 2018. godini bio je oko 15,7 odsto. Zato sad imamo rod od blizu sedam miliona tona kukuruza i oko tri miliona tona pšenice. Viškove ćemo izvoziti i hvaliti se tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovljenike – oko 400.000 komada godišnje i više desetina hiljada tona mesa treće kategorije.

Na 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je oko 1.000 dolara. Zašto nije bar 5.000 dolara? Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 tona i trošili po stanovniku 65 kilograma. Da bismo se vratili u tu prošlost kada smo iz SFRJ izvozili 54.500 tona „bebi bifa” godišnje (30.000 tona iz Srbije) potrebna je nova agrarna i socijalna reforma.










Autor: Branislav Gulan (Publicista i analitičar)


Izvor: Politika

петак, 22. фебруар 2019.

TREĆINA REGISTROVANIH ONLINE MEDIJA U SRBIJI NIJE AKTIVNA

U Srbiji postoji 593 registrovana digitalna medija, od čega je oko 200 neaktivno, pokazuje istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije uz podršku Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Sindikat novinara Srbije je saopštio da je poslao upitnik na 593 adrese, od čega je stiglo svega 64 odgovora.

Prema Registru medija koji se vodi u okviru Agencije za privredne registre, broj registrovanih medija u Srbiji je u poslednje dve godine porastao sa 1.900 na 2.500, čemu su najviše doprineli upravo digitalni mediji.

SINOS u saopštenju ističe da zbog brzine nastajanja i nestajanja onlajn medija i malog broja zaposlenih novinara, veliki broj veb adresa iz Registra ne postoji.

Najveći problemi digitalnih medija su nepostojanje ugovora, niske plate, nedefinisano radno vreme i netransparentno vlasništvo, navodi se među rezultatima ovog istraživanja.

Izvor: Danas

недеља, 10. фебруар 2019.

USKORO "TIM ZA SPAS SELA" (VIDEO)

U Srbiji ima 4.700 sela, od toga 1.700 nestaje, a u hiljadu živi manje od 100 stanovnika. Dok država najavljuje formiranje nacionalnog "Tima za spas sela", postavlja se pitanje da li je uopšte moguće u tako teškim okolnostima oživeti srpsko selo.


Ministar Milan Krkobabić rekao je da je problem izumiranja sela globalni i nešto što je ralnost i u Srbiji.
"Puno problema proizlazi iz toga što se nismo suočili sa realnošću na vreme. Pražnjenje sela otvara novi problem. Zato moramo da delujemo", naveo je Krkobabić i najavio tim sa predstavnicima Srpske akademije nauka i umetnosti na čelu. 

Prema njegovim rečima, za ovu akciju potreban je snažan vetar u leđa, autoriteti, tim kojem ćemo svi poverovati.

Krkobabić kaže da će u "Timu za spas sela", pored predstavnika SANU, biti i predstavnici vlasti, kao i lokalne vlasti, koji će snimiti situaciju i definisati problem.

Ministar je rekao da je neophodno da stanovnici sela izbegnu makaze nakupaca, da mogu proizvod da proizvedu i naplate.

"Čovek na selu želi da ima i školu i zadrugu i crkvu. U selima ima 260.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih žena. Sve mora da ide u tom pravcu da nemamo građane prvog i drugog reda", kaže Krkobabić i dodaje da će tim početi sa radom sledećeg meseca.

Kako je istakao, u ovoj oblasti moramo biti jedinstveni i ovog puta ne možemo da imamo opoziciju.

Krkobabić je naveo primer Trgovišta, gde u tri sela već nema nijednog stanovnika, a da li će se neko vratiti, zavisi od uslova.

Ministar je izneo ideju da se sela sa deset, 20 ili 30 stanovnika izmeste i naprave "agrarni gradići".

Izvor: RTS