петак, 22. фебруар 2019.

TREĆINA REGISTROVANIH ONLINE MEDIJA U SRBIJI NIJE AKTIVNA

U Srbiji postoji 593 registrovana digitalna medija, od čega je oko 200 neaktivno, pokazuje istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije uz podršku Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Sindikat novinara Srbije je saopštio da je poslao upitnik na 593 adrese, od čega je stiglo svega 64 odgovora.

Prema Registru medija koji se vodi u okviru Agencije za privredne registre, broj registrovanih medija u Srbiji je u poslednje dve godine porastao sa 1.900 na 2.500, čemu su najviše doprineli upravo digitalni mediji.

SINOS u saopštenju ističe da zbog brzine nastajanja i nestajanja onlajn medija i malog broja zaposlenih novinara, veliki broj veb adresa iz Registra ne postoji.

Najveći problemi digitalnih medija su nepostojanje ugovora, niske plate, nedefinisano radno vreme i netransparentno vlasništvo, navodi se među rezultatima ovog istraživanja.

Izvor: Danas

недеља, 10. фебруар 2019.

USKORO "TIM ZA SPAS SELA" (VIDEO)

U Srbiji ima 4.700 sela, od toga 1.700 nestaje, a u hiljadu živi manje od 100 stanovnika. Dok država najavljuje formiranje nacionalnog "Tima za spas sela", postavlja se pitanje da li je uopšte moguće u tako teškim okolnostima oživeti srpsko selo.


Ministar Milan Krkobabić rekao je da je problem izumiranja sela globalni i nešto što je ralnost i u Srbiji.
"Puno problema proizlazi iz toga što se nismo suočili sa realnošću na vreme. Pražnjenje sela otvara novi problem. Zato moramo da delujemo", naveo je Krkobabić i najavio tim sa predstavnicima Srpske akademije nauka i umetnosti na čelu. 

Prema njegovim rečima, za ovu akciju potreban je snažan vetar u leđa, autoriteti, tim kojem ćemo svi poverovati.

Krkobabić kaže da će u "Timu za spas sela", pored predstavnika SANU, biti i predstavnici vlasti, kao i lokalne vlasti, koji će snimiti situaciju i definisati problem.

Ministar je rekao da je neophodno da stanovnici sela izbegnu makaze nakupaca, da mogu proizvod da proizvedu i naplate.

"Čovek na selu želi da ima i školu i zadrugu i crkvu. U selima ima 260.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih žena. Sve mora da ide u tom pravcu da nemamo građane prvog i drugog reda", kaže Krkobabić i dodaje da će tim početi sa radom sledećeg meseca.

Kako je istakao, u ovoj oblasti moramo biti jedinstveni i ovog puta ne možemo da imamo opoziciju.

Krkobabić je naveo primer Trgovišta, gde u tri sela već nema nijednog stanovnika, a da li će se neko vratiti, zavisi od uslova.

Ministar je izneo ideju da se sela sa deset, 20 ili 30 stanovnika izmeste i naprave "agrarni gradići".

Izvor: RTS

среда, 06. фебруар 2019.

U KRALJEVU, NEGOTINU I CRNOJ TRAVI NAJVIŠE NEOŽENJENIH

Prema podacima Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na seoskom području u Srbiji živi 250.000 neoženjenih muškaraca mlađih od 50 godina. Najviše neženja je u okolini Kraljeva, Negotina i Crne Trave. U Kraljevu je skoro trećina muškaraca neoženjena.



U protekle tri decenije u selima na obrncima planine Troglav u blizini Kraljeva više od dve stotine domova je ugašeno. Seoske škole se zatvaraju a mladi odlaze. Izveštaji Odbora za selo SANU i podaci Crkvene opštine za ovo područje se podudaraju.

„Imamo 127 sahrana u toku godine, a 56 krštenja, u tri parohije i 28 ili 29 venčanja”, ističe protojerej Ljubinko Kostić, starešina Crkvene opštine Mataruška banja.

Svaki treći muškarac u Kraljevu je neoženjen. U proseku ima oko 30 godina i živi sa roditeljima.

Neženje u Kraljevu tvrde da u bračnu zajednicu ne stupaju iz ekonomskih razloga i zbog toga što, posebno na seoskom području, nema devojaka za udaju. To nije sasvim tačno, jer je prema zvaničnim podacima svaka peta Kraljevčanka neudata.

Čak i nakon višegodišnje veze, parovi se teško odlučuju na venčanje jer nisu dovoljno spremni za zajednički život i neka odricanja.

„Brak se sklapa sve kasnije”, kaže Jasmina Savić, načelnica Odeljenja statistike u Kraljevu. „U 2017. godini prosečna starost muškarca pri sklapanju prvog braka je 31 godina a žena 28 godina.”


Mladi moraju da promene odnos prema braku kao instituciji, smatra protojerej Ljubinko:

„Osnovni zadatak Crkve i, smatramo, celoga našeg društva, zajednice u kojoj živimo, jeste da pozivamo na obnavljanje života, na rađanje. Ako nas ima onda ćemo imati pravo na budućnost.”

U našoj kulturi brak je dominantan okvir za zasnivanje porodice i rađanje dece, odnosno, obnavljanje stanovništva.

Izvor: RTS